Postajemo svesni težine terata koji smo nosili tek kada ga se oslobodimo!

Dok ga nosimo na svojim ledjima, naviknuti smo na njega, postaje deo našeg identiteta, diktira tempo kojim koračamo.... Deo je nas i ne znamo da možemo biti lakši, da možemo koračati brže, da možemo postići više!

Sećam se svog, do tada najvećeg prepoznavanja tereta koji nosim... Bila sam u ✈️, visoko medju oblacima...

Inače, dok letim avionom, kao da odletim u potpuno drugu dimenziju... Zaronim u potpuno nova unutrašnja iskustva, menjam sve ono što prepoznajem brzo i lako, dolazim do sjajnih uvida, vizija, kreacija...Kontempliram, meditiram, pišem...✨ Kao da gore visoko medju oblacima otpori nikakvi ne postoje...

Elem, gore visoko kontemplirala sam na temu svojih "kreni-stani" iskustava do tada. Šta je ono što me blokira/koči da idem laganim tempom kad mi je već mentalno sve bilo jasno? Zašto se zatrčavam i onda umorim pa stanem što posledično dovodi do odustajanja ili do velikog usporavanja kroz koji nemam više onaj entuzijazam, strast i energiju koju sam imala u samom startu...

I tada vidim ( doslovno) ogroman teret koji nosim na ramenima celog svog dotadašnjeg života. Teret koji nosim i svaki korak pravim snagom volje, mentalnom spremnošću jer mišica svakako za to nemam🤷🏻‍♀️ Taj teret je deo mene.

Vizionar, kreativac, istraživač i neko ko uvek ide napred, često ispred drugih ( do tada samo u viziji, idejama jer naravno, "kreni-stani" princip je delovao). Ja sitna, ali kao jaka. Mogu da ga nosim... Šta je on za mene i moju mentalnu snagu? Bivala sam ponosna na sebe i svoju snagu da nosim svaku težinu.

Fuck, kakve gluposti🤯❌

Upotrebim istu onu snagu volje da ga sada zbacim sa sebe ( svi oni koji se bave bilo kakvom vrstom energetskog rada ovaj momenat će jako lako prepoznati). Ne treba mi više! Ne treba mi on da mi dokaže koliko sam jaka i koliko ja nešto mogu. Energetski uklanjam taj teret i mentalno menjam percepciju sebe i života koji vodim🥂

Od tada, oslobadjanje od svega što mi ne služi ( bilo kakav teret koji nosim) mi ide mnogo brže i lakše.

Teret je odraz grčevitog držanja za nešto iz prošlosti, odraz iskustava/uverenja koji nas kontrolišu.. Teret je strah od prepuštanja životu.

Nadalje, kada god osetim “kreni-stani”, veliki umor koji mi crpi energiju znam da je vreme da se oslobodim još nečega.

Tada gledam u pravcu svog tereta, pa tek onda u pravcu svoje vizije. Jer imam svoj novi standard - #laganini✨

#coachyourselfdaily☀️ #budisamsvojkouč☀️